Viktor Radić

Drage koleginice i kolege,

Odakle da počnem sa mojom pričom o studijima i poslu? Verovatno na početku studiranja, zar ne? Imao sam sreću, barem mi se tako čini danas, da sam odabrao mašinstvo kao buduću struku. Iskreno, nisam imao veliki plan niti želju da postanem najbolji inženjer na svetu, jednostavno moj otac je diplomirani mašinski inženjer i nekako mi je ta struka bila najpoznatija i najbliža.

Kada ste mladi želite da dobijete odgovore na sva pitanja koja imate i očekujete da tačno znate šta želite da radite u životu, ali sa 19 godina, koliko imate kada upisujete fakultet, to nije moguće. Treba da shvatite da imate svo vreme ovog sveta da saznate u čemu ste dobri. To je možda glavna poruka vama, budite strpljivi, ne morate i ne možete imati sve odgovore na samom početku karijere.

Fakultet tehničkih nauka i Departman za energetiku i procesnu tehniku sam upisao 2002. godine, smer mašinstvo sa usmerenjem toplotna tehnika. Toplotnu tehniku sam izabrao jer je po meni to jedan sjajan zanat koji možete raditi od kuće u privatnoj režiji. Na kraju, ako baš ne ide po planu, možete se baviti i unutrašnjim instalacijama grejanja, klimatizacije i primenom obnovljivih izvora kao prosto rečeno, majstori. Imati zanat u svojim rukama, pogotovo ovako praktičan i koristan, je odličan „back-up“. Ne bojte se koristiti strane reči, bitno je preneti značenje, ideju i sporazumeti se.

U početku studija bilo nas je baš puno, uglavnom kolega i po neka hrabra i odvažna koleginica. Neću Vam pričati o svim predmetima, ispitima i učenju, jer vam je to sigurno poznato. Nisam „jurio“ ocene, najvažnije mi je bilo da „očistitim“ godinu. Mada, fakultet sam završio sa  prosečnom ocenom 9,0 za tačno 5 godina, čak sam završio treći po redu u mojoj generaciji. Ta generacija iz 2002. godine bila je stvarno sjajna, odličan kolektiv. Bila je i zadnja koja je studirala po starom sistemu, pre Bolonje. Pored kolektiva, koji vas i vuče da budete bolji, a u isto vreme vam učini dane zabavnim po učionicama, amfiteatrima, hodnicima i u parku, moram da pohvalim nastavni kadar. To je jedna od stvari koje se i danas prisetim. Imao sam sreće. Profesori i asistenti su bili vrhunski, iako nije uvek bilo lako. Mislim da sam trebao više iskoristiti znanje tih ljudi, ali to saznanje dolazi sa godinama. Departman za energetiku i procesnu tehniku je sjajan, pogotovo danas, jer se uči i o obnovljivim izvorima energije. Ti obnovljivi izvori energije…moje polje interesovanja.

Dva meseca nakon diplomiranja, te davne 2007. godine, sam se zaposlio u firmi koja se bavi projektovanje sudova pod pritiskom. Od 2007. godine do danas sam promenio 4 firme, i pre nego što pogrešno zaključite, jer sam tako želeo. Da, danas je apsolutno normalno promeniti nekoliko firmi dok „ne zakačite kaput o čiviluk“. Od 2009. godine se bavim obnovljivim izvorima energije i ovim želim da se i u budućnosti bavim. Vas, moje buduće kolege, savetujem da više pažnje obratite na ovu oblast tokom studija.

Ja se konkretno bavim bioenergijom. Proizvodnja energije iz čvrste biomase (biomasa je sve oko nas što je nastalo prirodnim putem, pa zamislite onda koliko različitih tipova biomase postoji). Radim za firmu Polytechnik Biomass Energy iz Austrije, koja ima sedište i u Novom Sadu. Radim na radnom mestu reginalnog menadžera i zadužen sam za razvoj projekata iz oblasti bioenergije. Posao kojim se bavim je raznovrstan, tako da se pored razvoja projekata, bavim i servisnom mrežom, tehničkom podrškom i prodajom. Često učestvujem na regionalnim konferencijama, na kojima držim i stručna predavanja. Firma u kojoj radim proizvodi postrojenja za proizvodnju toplotne i/ili električne energije iz biomase, odnosno iz čvrstih biogenih goriva. Predmeti na katedri, kao što su Parni kotlovi i Turbomašine su mi dosta koristili u poslu. Polytechik se takođe bavi i razvojem novih tehnologija i često sarađuje i sa naučnim institucijama. Trenutno se radi na razvijanju nove generacije gasifikatora za sve tipove biomase, razvoju novih načina korišćenja prirodnih nusproizvoda u industriji, na neki način reciklaže, umesto sagorevanja, u današnjem svetu kružnih ekonomija i „zero waste“ modela. Osmišljavamo isključivo rešenja „krojena po meri“, nema masovne proizvodnje. Smatramo da svaki problem ima svoje rešenje. Vrlo bitno, ceo kolektiv u firmi veruje u viziju i potrebu za korišćenjem biomase kao najvećom alternetivom fosilnim gorivima u sadašnjosti i budućnosti. Zato sam i ja posvećen svom poslu jer verujem u to šta radim. Iskreno, imao sam i sreće jer sam uvek radio za ljude i organizacije koje su ulagale u stručno usavršavanje i u čoveka.

Dodao bih još par interesantnih činjenica koje pokazuju koliko je bioenergija važna. Da li znate da bi Evropska Unija (EU) mogla da zameni 67% fosilnih goriva iz uvoza sa drvnom biomasom dobijenom na održiv i odgovoran način? Da li znate da se 95% celokupne bioenergije koristi lokalno i snabdeva se sa lokalnom biomasom? Da li znate da 14% svetske finalne potrošnje energije dolazi iz bioenergije, dok vetar čini svega 0,6% a solar 0,5% potrošnje? EU je 2014. godine upotrebom biomase (umesto fosilnih goriva) uštedela 32 milijardi eura.

Na kraju, istakao bih da su znanje, snalažljivost i želja za radom jako bitni, a ne samo titula koju ćete steći na kraju studija. Izabrali ste sjajan fakultet i još bolji Departman. Razmišljajte o novim tehnologijama, sarađujte sa kolegama, razgovarajte i uvek pitajte kada vam nešto nije jasno.

Pa ni Kraut nije znao niti pamtio sve, zato je napisao priručnik!