Srđan Erceg
Pozdrav svima,
Moje ime je Srđan Erceg i završio sam mašinstvo na Departmatnu za energetiku i procesnu tehniku, Katedra za toplotnu tehniku 2006 godine. Toplotnu tehniku sam upisao iz razloga što nisam bio ljubitelj klasičnog mašinstva i želeo sam da se bavim klimatizacijom, ali bez obzira na to, prve 3 godine smo uglavnom svi slušali iste predmete. Između ostalog tu je bila termička obrada, livenje, zavarivanje i drugi predmeti sa proizvodnog smera koji meni tada nisu bili zanimljivi. Međutim, kasnije tokom karijere se pokazalo da mi je znanje stečeno na tim predmetima veoma pomoglo u poslu i u rešavanju problema.
Trenutno se nalazim u Norveškoj i radim u firmi, Novenco Marine & Offshore, koja se bavi kako projektovanjem tako i isporukom opreme za postrojenja klimatizacije na offshore platformama, kruzerima, FPSO brodovima (Floating Production Storage and Offloading) itd. Naravno, ovde sam stigao zahvaljujući diplomi i znanju stečenom na DEPT-u. O Departmanu za energetiku i procesnu tehniku mogu reći samo sve najbolje, osim toga sto je cenjen i priznat svuda u svetu, takođe pruža odličnu tehničku podlogu studentima za dalji rad, usavršavanje i tako dalje.
Na žalost, kao student, teško je shvatiti kolika je važnost svakog predmeta i koliko je bitno iskoristiti svaki trenutak na času, i koristiti znanje profesora i asistenata, ali i pored toga uvek ostaje u podsvesti da je nešto urađeno i ja sada znam mnogo puta da otvorim stare knjige i beleške sa predavanja kako bih rešio neki problem u praksi. Jako je puno ljudi koji praktično znaju jako mnogo, ali nema jako mnogo onih koji su teoretski veoma dobro potkovani da bi to praktično znali da ocene i procene i da doprinesu nekoj inovaciji.
Kao inženjer klimatizacije, u svom svakodnevnom poslu najviše primenjujem znanje stečeno iz oblasti termodinamike, mehanike fluida itd. Međutim s obzirom da moja firma ima i fabriku za proizvodnju klima komora, često stižu pitanja kako pravilno zavariti nešto, koje elektrode koristiti ili kako pravilno odabrati neki materijal spram fluida koji prenosi i tako dalje (nije ista cena na tržištu crnog čelika, nerđajućeg ili nekog super duplex materijala). O prenosu toplote, pojavi kondenzacije na zidovima prostorija i u ventilacionim kanalima, vlaženju vazduha, dimenzionisanju hladnjaka i da ne pričam, to su sve problemi sa kojima se svakodnevno susrećem, a o kojima se uči na departmanu za toplotnu tehinku. Termodinamički priručnik koji sam kupio davne 2004 i Recknagel 2002 su mi na stolu non stop i svakodnevna pomagala. Naravno, znanje kako da koristim ove knjige na pravi način sam stekao na DEPT-u kako na vežbama, tako i na predavanjima.
Na kraju bih rekao da kada bih ponovo trebao da studiram, bez razmišljanja bih ponovo izabrao Departman za energetiku i procesnu tehniku, jer ko završi DEPT može da bude siguran da će biti cenjen i uspešan, kako u Srbiji tako i u svetu. Takođe može da stane rame uz rame sa studentima, inženjerima, menadžerima koji dolaze i sa najpoznatijih svetskih univerziteta.
