Konkurentnost energetskih tehnologija - prof. dr Vojin Grković

Sa ponosom vam predstavljamo novu knjigu: KONKURENTNOST ENERGETSKIH TEHNOLOGIJA autora prof. dr Vojina Grkovića, u izdanju: „PROMETEJ“, Novi Sad i Nacionalnog naftnog komiteta Srbije, Beograd                                                                                 

U knjizi je definisan pojam konkurentnosti energetskih tehnologija. Pri tome se pošlo od Porterove definicije pojma konkurentnosti, Krugmanove kritike toga pojma, kao i od novijih viđenja pojma konkurentnosti uopšte (Dong-Sung) i posebno konkurentnosti okoline, energije i prirodnih resursa (Chorafas).

Razmotreni su postojeći indikatori efikasnosti transformacije energije, indikatori eksploatacionih performansi, indikatori antropogenog uticaja na životnu sredinu i indikatori za sisteme generisanja električne energije sa promenljivim obnovljivim izvorima. Uvedeni su, prikazani i razmotreni i novi indikatori konkurentnosti. To su: 3E indikator i na bazi njega razvijena grupa indikatora, indikatori dispečebilnosti – kao indikatori sposobnosti sistema da odgovori na zahtev za promenu snage i, kao poseban indikator specifična potrebna površina tla svedena na ukupnu godišnju proizvodnju električne energije te tehnologije. Dati su primeri izračunatih vrednosti uvedenih indikatora konkurentnosti.

Predložen je postupak procene konkurentnosti energetskih tehnologija. On se zasniva na proceni konkurentnosti celokupnog tehnološkog portfolija uz korišćenje uvedenih indikatora i, potom u drugom koraku, na proceni doprinosa pojedinačnih tehnologija konkurentnosti celokupnog portfolija. Pri tome, postupak uvažava činjenicu da svaka tehnologija ima svoje mesto u ukupnom dijagramu opterećenja sistema. Ovakav prilaz je doveo do koncepta konkurentnosti složenih tehnoloških struktura formiranih na bazi ključnih karakteristika svake primenjene tehnologije. U knjizi su dati rezultati brojnih parametarskih analiza konkurentnosti tehnoloških portfolija. Prikazani su, takođe i rezultati analiza konkurentnosti elektroenergetskih sistema u izabranoj grupi evropskih zemalja. Sledeće dve slike se daju kao ilustracija brojnih predstavljenih rezultata. Viša brojčana vrednost 3E indikatora znači manju konkurentnost odgovarajućeg elektroenergetskog sistema.

Grafički prikaz 3E indikatora u slučaju postojeće tehnologije sagorevanja lignita u baznom delu domena preostalog opterećenja

Grafički prikaz procenjenih vrednosti 3E indikatora za devet evropskih zemalja kao funkcija indikatora  α i λ

U posebnom poglavlju data je geneza razvoja moderne energetske politike zasnovane na korišćenju tehnologija bez emitovanja sumpor-dioksida, počev od vremena neposredno pre izbijanja energetske krize 1973. do druge decenije 21. veka. Prikazani su i, veoma interesantni, literaturni podaci koji dokumentuju pojedine aspekte savremene prakse komponovanja elektroenergetskih portfolija, sledeći takozvani Evropski energetski zaokret, kao i poređenje nekih tačaka evropske i američke energetske politike.

U zaključnim razmatranjima, na kraju knjige upoređene su cene struje u razmatranim evropskim zemljama i analizom utvrđene vrednosti indikatora konkurentnosti njihovih elektroenergetskih sistema. Zaključeno je da visoka cena struje u jednoj zemlji ne znači a priori i da je njen elektroenergetski sistem manje konkurentan. Ali i da važi zaključak: ako jedna zemlja ima manje konkurentan elektroenergetski sistem, ona će, kao posledicu morati da ima veću cenu struje. Drugim rečima, veća cena struje može imati različite uzroke, ali manja konkurentnost elektroenergetskog sistema će uvek imati za posledicu veću cenu struje.

Rezimirajući ovaj prikaz, možemo reći da su glavni doprinosi knjige: definisan pojam konkurentnosti energetskih tehnologija, predlog novih indikatora konkurentnosti, razvijen postupak procene konkurentnosti elektroenergetskih sistema i energetskih tehnologija, kao i brojni rezultati obavljenih analiza njihove konkurentnosti.

Zbog svega gore iznetog, čitaocima rado preporučujemo ovu knjigu, kao veoma zanimljivo štivo.