Danijel Todorović
Poštovane Kolege,
Osnovne akademske studije mašinstva završio sam na Departmanu za energetiku i procesnu tehniku, Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu pri čemu sam stekao zvanje diplomiranog inženjera mašinstva. U momentu kada pišem ovaj dokument, nazvaćemo ga pismo mlađim kolegama, još uvek sam student master akademskih studija na istom fakultetu i istom departmanu iako je prošlo dve godine od dana odbrane mog diplomskog rada i završetka osnovnih studija, koje sam završio u predviđenom vremenskom roku. Kada bih rekao: ,,Nažalost, još uvek student”, možda ne bih bio iskren, jer kada pogledam iza sebe, odnosno izvršim retrospektivu svog dosadašnjeg života, period proveden na studijama DEPT-a doživljavam kao period sticanja velikog velikih iskustva iskustava, znanja i prijateljstava ali istovremeno, u tom trenutku, i velikih izazova. Imao sam sreću da su mi oba roditelja zdravi i da su bili u mogućnosti da podrže moje školovanje, finansijski, svojim iskustvima, na čemu sam im beskrajno zahvalan, za sve ono što sam postigao, kao i na načinu na koji su me naučili da se nosim sa uspesima i eventualnim neuspesima koje će se, nažalost većini nas, desiti.
Moj prvi dolazak u Novi Sad je bio na dan predaje dokumenata za polaganje prijemnog ispita. S obzirom da, tada nisam znao apsolutno ništa o gradu u koji sam došao, pogotovo gde se nalazi fakultet i kako doći do njega prvi susret sam imao sa ,,divljim” taksijem kod lokomotive i ta petostruko plaćena cena taksi usluge je bila moja prva lekcija. Nakon prijemnog ispita, većine ostalih ispita, raznih momenata uživanja, malog opuštanja na drugoj godini i izborenog budžeta u pretposlednjem ispitnom roku, došao je red na obaveznu praksu koju smo bili u obavezi da odradimo u trećoj godini, a koju smo po običaju svi ostavili za leto. Te školske godine većinom smo slušali stručne predmete u okviru kojih je bilo organizovano par prezentacija i poseta firmama iz oblasti energetike i procesne tehnike. Neke od njih ponudile su nama, studentima, mogućnost obavljanja stručne prakse i daljeg zapošljavanja. tako sam se prvi put i zadesio u firmi u kojoj trenutno radim.
Firma u kojoj sam radio praksu se bavi termotehnikom fokusirana je na kompleksnije objekte poput industrijskih objekata, hotela visoke i srednje kategorije, stambene i privatne objekte i sl. U firmi sam prvi put došao u kontakt sa ljudima iz „prakse“ koji se bave rešavanjem inženjerskih problema dugi niz godina o kojima sam do tada čitao u udžbenicima i slušao na predavanjima. Naravno, da je sve to što sam video ostavilo utisak na mene tako da sam u nekom momentu poželio da radim tu, iako termotehnika nije bila moja prva želja, više sam hteo da se bavim termoenergetikom ili procesnom tehnikom. Nadao sam se da sam ostavio dobar utisak na praksi, pa sam se nakon položenih ispita obratio inženjerima koji su mi bili mentori kako bi mi pomogli u vezi sa izborom teme za diplomski rad.. Dva-tri dana nakon prvog poziva sreo sam se sa njima i ponuđeno mi je da radim kod njih, tema za diplomski je pala u drugi plan. Razgovarali smo i odlučio sam da počnem da radim tek nakon odbrane diplomskog, pa je tako i bilo. Diplomirao sam sedamnaestog septembra a počeo da radim prvog oktobra, čekali su me da diplomiram skoro tri meseca. Imao sam veliku sreću da mi nadređeni bude jedan, od najboljih inženjera iz ove oblasti, a da pri tome nije bio škrt na deljenju znanja,. Verujem da sam bio jako dosadan i naporan sa pitanjima, ali se moja radoznalost i strpljivost kolega isplatila i još će se isplaćivati. U toku rada učestvovao sam u izradi idejnih rešenja, glavnih projekata termomašinskih instalacija za upravnu zgradu najveće kompanije u Srbiji na kojoj je isprojektovan veoma zahtevan i kompleksan sistem sa indukcionim uređajima u skladu sa LEED standardom za kog su tom trenutku bila spremna da garantuju 2-3 projektna biroa. Takođe, učestvovao sam u izradi glavnog projekta za hotel sa 5 zvezdica u Crnoj Gori površine oko 45000m2 sa četvorocevnim sistemom i toplotnim pumpama vazduh voda, reprojektovanju i izradi idejnog rešenja za hotel sa 4/5 zvezdica u Novom Sadu koji će nositi ime poznate hotelske franšize, objekta farmaceutske kompanije koji je projektovan i izveden sa toplotnom pumpom zemlja-voda i klima komorama kapaciteta 40000m3/h. Za mene poseban izazov predstavljalo je projektovanje termomašinskih instalacija za štampariju ukupne površine 1000 m2 i instalisane snage 600kW gde su zbog striktnih zahteva po pitanju temperature i vlažnosti u prostoru, primenjena rešenja poput onih korišćenih u arhivu muzeja „Ermitaž“ u Sankt Petersburgu gdje se čuvaju dokumenta stara po nekoliko hiljada godina. Pored izrade idejnih rešenja i učestvovanja u izradi glavnih projekata, radio sam kao inženjer na izvođenju radova na ekskluzivnoj stambenoj zgradi u Novom Sadu, gde je instaliran sistem sa toplotnom pumpom zemlja-voda, zatim na privatnoj vili sa sličnim sistem.Za ovo kratko vreme koliko radim Imao sam priliku da upoznam veliki broj uspešnih mašinskih inženjera i poslovnih ljudi, ali i da sarađujem sa priznatim arhitektonskim biroima i biroima za projektovanje termomašinskih instalacija. Neki od njih rade na izradi projekata budućeg najvećeg tržnog centra u Srbiji. Posebno iskustvo stekao sam saradnjom sa mašinskim inženjerima koji su projektovali i radili na instalaciji sistema na nekim od najzahtevnijih objekata u svetu poput već pomenutog muzeja „Ermitaž“ u Sankt Petersburgu. Međutim, poput svake medalje i moja ima onu drugu stranu.
Rad u jednom ovakvom preduzeću zahteva potpunu predanost poslu i angažovanje tokom čitavog dana. Nisu bile retke situacije kada sam zbog obaveza ostajao na poslu i van radnog vremena, ali i kada sam posao obavljao od kuće. Složićete se da zvuči naporno ali svakim tim dodatnim satom, naučio sam nešto novo i tako napredovao. Svaki sat koji sam ostajao duže na poslu i svaki projekat na kom sam radio video sam kao priliku da naučim nešto novo i steknem preko potrebno iskustvo za rad na sledećim projektima.
Mnoge kolege će primetiti da nisam pisao o jednoj bitnoj stvari, koja značajno utiče na vrednovanje posla kojim se bavite, često i na motivaciju, to je nešto čime, nažalost, nisam zadovoljan. Sreća je što sam jedan od zaista retkih takvih slučajeva u našoj struci, nevezano koja oblast naših studija je u pitanju.
Nadam se da ćete iz mojih iskustava moći pretpostaviti šta vas očekuje nakon završetka studija (ili bar dela studija J) i da ćete moći bolje oceniti svoju poziciju pri zapošljavanju. Takođe, verujem da sad razumete zašto mi nije toliko žao što sam i dalje pomalo student.
Želim Vam sve najbolje u toku studija, karijere i u privatnom životu.
Danijel Todorović