Vetar je horizontalno strujanje vazdušnih masa nastalo usled razlike temperature, odnosno prostorne razlike u vazdušnom pritisku. Vetar je posledica Sunčevog zračenja,tj. energija vetra je transformisani oblik sunčeve energije, a na njegove karakterisitke u velikoj meri utiču i geografski činioci.
Sva obnovljiva energija dolazi od sunca. Sunce prema Zemlji zrači 1015 kWh po kvadratnom metru. Oko 1 do 2 posto energije koja dolazi od sunca pretvara se u energiju vetra.
Postoje delovi Zemlje na kojima duvaju takozvani stalni (planetarni) vetrovi i na tim područjima je iskorištavanje energije vetra najisplativije. Dobre pozicije su obale oceana i pučina mora. Pučina se ističe kao najbolja pozicija zbog stalnosti vetrova, ali cene instalacije i transporta energije koče takvu eksploataciju. Kod pretvaranja kinetičke energije vetra u mehaničku energiju (okretanje osovine generatora) iskorištava se samo razlika brzine vetra na ulazu i na izlazu.
Kao dobre strane iskorišćavanja energije vetra ističu se visoka pouzdanost rada postrojenja, nema troškova za gorivo i nema zagađivanja okoline. Loše strane su visoki troškovi izgradnje i promenjivost brzine vetra (ne može se garantovati isporučivanje energije). Velike vetrenjače često se instaliraju u park vetrenjača i preko transformatora spajaju se na električnu mrežu.
Prema podacima Svetske asocijacije energije vetra-World Wind Energy Association (WWEA), kapacitet proizvodnje električne energije iz vetra je do Juna 2014. godine dostigao. 336,327 MW. 17613 MW snage je instlisano u prvoj polovini 2014. godine. Ovo proširenje je veće od onog u prvim polovinama 2012. i 2013. godine. Kapacitet je prvih šest meseci; na svetskom nivou, porastao za 5,5% i za 13,5% na godišnjem nivou (gledano od sredine 2013 do sredine 2014). Uporedno gledano u 2013. godini je rast bio niži i iznosio je 12,8%.
Detaljna aktuelna statistika se može videti na dijagramima ispod:
Prema podacima EWEA (European Wind Energy Association) instalisana snaga na nivou Evrope u toku 2014 iznosi 11.791,4 MW što predstavlja porast od 3,8% u odnosu na isti period u 2013. godini. U 2014. godini vetrogeneratori su zauzeli prvo mesto po stopi novih instalacija sa 43,7% ukupnih novih energetskih instalacija u 2014. To predstavlja 12 procentualnih poena napretka u odnosu na 2013. godinu. Interesantan podatak je da su OIE činili 79,1% ukupnih novih energetskih instalacija u 2014. – 21,3 GW od ukupnih 26,9 GW. U tabeli ispod su date instalisane snage u evropskim državama.
Srbija ima tehnički iskoristiv vetropotencijal u rasponu od 8 do 15 GW što je znatno više od našeg trenutnog deficita u električnoj energiji. Uzimajući u obzir stalan rast potrošnje električne energije, dolazimo do zaključka da u Srbiji ima dosta potreba za ugradnjom vetrogeneratora. Uz to, najveća potrošnja električne energije u Srbiji je u zimskom periodu, a to je upravo i period kada se ostvaruje najveća proizvodnja električne energije pomoću vetrogeneratora, jer vetrovi zimi duvaju većim intenzitetom.
U Srbiji, pa tako i u Vojvodini. u ovom trenutku, nema ni jedne ozbiljnije vetroelektrane, koja bi proizvodila električnu energiju iz energije vetra. No ne može se reći da se ništa ne radi u pogledu popravljanja ove situacije. U sklopu analize mogućnosti iskorišćenja energije obnovljivih izvora u AP Vojvodini, a posebno u cilju utvrđivanja ekonomski isplativog potencijala energije vetra i određivanja lokacija sa najpovoljnijim karakteristikama radi izgradnje vetroelektrana, urađen je projekat Atlas vetrova AP Vojvodine (Wind Atlas).
U Srbiji postoje potencijalno pogodne lokacije za izgradnju vetrogeneratora:
- Istočni delovi Srbije – Stara Planina, Vlasina, Ozren, Rtanj, Deli Jovan, Crni Vrh itd. U ovim regionima postoje lokacije čija je srednja brzina vetra preko 6 m/s. Ova oblast pokriva oko 2000 km2 i u njoj bi se perspektivno moglo izgraditi oko 2000 MW instalirane snage vetrogeneratora.
- Zlatibor, Žabljak, Bjelasica, Kopaonik, Divčibare su planinske oblasti gde bi se merenjem mogle utvrditi pogodne mikrolokacije za izgradnju vetrogeneratora.
- Panonska nizija, severno od Dunava je takođe bogata vetrom. Ova oblast pokriva oko 2000 km2 i pogodna je za izgradnju vetrogeneratora, jer je izgrađena putna infrastruktura, postoji električna mreža, blizina velikih centara potrošnje električne energije i slično. U perspektivi bi se u ovoj oblasti moglo instalirati oko 1500 do 2000 MW vetrogeneratorskih proizvodnih kapaciteta.
Na slici ispod su date prosečne brzine vetrova na teritoriji Srbije u odnosu na godišnje doba za koje su mereni.